- Thu Jul 04, 2019 7:22 am
#3309
POSTOJANjE OSNOVA ZA STICANjE KORISTI
Zakon o obligacionim odnosima
čl. 210 i 214
Kada je osnov po kome je tužitelj prenio na račun trećeg lica staru deviznu štednju ugovor o prodaji te štednje zaključen između tužitelja i drugotuženog, kao prodavca i kupca, nema sticanja bez osnova trećeg lica.
Obrazloženje:
"Prijemom ispunjenja nije zasnovan obligacioni odnos između tužitelja i prvotuženog jer nije došlo ni do preuzimanja duga u smislu člana 446. ZOO ni do pristupanju dugu u smislu člana 451. ZOO budući da između tuženih nije zaključen ugovor o preuzimanju duga uz pristanak tužitelja, niti je između tužitelja i prvotuženog zaključen ugovor o pristupanju dugu (njih dvojica se međusobno i ne poznaju).
Ne može se prihvatiti prigovor revidenta da se obaveza prvotuženog temelji na odredbama čl. 210. i 214. ZOO koje regulišu sticanje bez osnova. Sticanje bez osnova znači sticanje neke koristi (stvari) na uštrb drugog, a za koje sticanje ne postoji pravni osnov ili pravni osnov ima neku manu zbog koje nije valjan ili je pravni osnov docnije otpao. U konkretnom slučaju postojao je osnov po kome je tužitelj prenio na račun prvotuženog staru deviznu štednju, a to je ugovor o prodaji te štednje zaključen između njega i drugotuženog. Kako je drugotuženi odredio da se stara devizna štednja majke tužitelja ne prenese na njegov račun već na račun prvotuženog, očigledno je da je postojao poseban obligacioni odnos između tuženih, ali tužitelj nije ni u kakvoj vezi sa tim odnosom niti taj odnos ima bilo kakav uticaj na rješenje ovoga spora."
(Presuda Vrhovnog suda Republike Srpske, 71 0 P 167690 18 Rev od 8.3.2019. godine)
https://www.pravobih.com/
Zakon o obligacionim odnosima
čl. 210 i 214
Kada je osnov po kome je tužitelj prenio na račun trećeg lica staru deviznu štednju ugovor o prodaji te štednje zaključen između tužitelja i drugotuženog, kao prodavca i kupca, nema sticanja bez osnova trećeg lica.
Obrazloženje:
"Prijemom ispunjenja nije zasnovan obligacioni odnos između tužitelja i prvotuženog jer nije došlo ni do preuzimanja duga u smislu člana 446. ZOO ni do pristupanju dugu u smislu člana 451. ZOO budući da između tuženih nije zaključen ugovor o preuzimanju duga uz pristanak tužitelja, niti je između tužitelja i prvotuženog zaključen ugovor o pristupanju dugu (njih dvojica se međusobno i ne poznaju).
Ne može se prihvatiti prigovor revidenta da se obaveza prvotuženog temelji na odredbama čl. 210. i 214. ZOO koje regulišu sticanje bez osnova. Sticanje bez osnova znači sticanje neke koristi (stvari) na uštrb drugog, a za koje sticanje ne postoji pravni osnov ili pravni osnov ima neku manu zbog koje nije valjan ili je pravni osnov docnije otpao. U konkretnom slučaju postojao je osnov po kome je tužitelj prenio na račun prvotuženog staru deviznu štednju, a to je ugovor o prodaji te štednje zaključen između njega i drugotuženog. Kako je drugotuženi odredio da se stara devizna štednja majke tužitelja ne prenese na njegov račun već na račun prvotuženog, očigledno je da je postojao poseban obligacioni odnos između tuženih, ali tužitelj nije ni u kakvoj vezi sa tim odnosom niti taj odnos ima bilo kakav uticaj na rješenje ovoga spora."
(Presuda Vrhovnog suda Republike Srpske, 71 0 P 167690 18 Rev od 8.3.2019. godine)
https://www.pravobih.com/