- Fri Feb 19, 2021 9:07 am
#4564
Vermeersch vs. Belgium
(br. 49652/10), 16.2.2021.1 Povreda člana 6.1. EK
Aplikant je Franck Vermeersch, belgijski državljanin. Poljoprivrednik je.
Aplikant se žali da su domaći sudovi odbacili njegovu tužbu za naknadu štete protiv države na osnovu zastare. Tvrdi da su i zakon i sudska praksa u pogledu zastare zahtjeva protiv države nejasni i nepredvidivi, te da je Kasacioni sud bio pretjerano formalističan odbacujući njegove naknadne tužbe.
Aplikant je 1991. godine zatražio dozvolu za proširenje farme svinja. Taj je zahtjev dopušten samo djelomično (1996.), pa je aplikant zbog toga podnio tužbu za poništenje Državnom vijeću (Conseil d’État). Ovaj je sud odlučio u korist aplikanta 2004. godine.
Aplikant je 2005. godine podnio tužbu za naknadu štete protiv države potražujući ukupno 368.470 eura. Građanski sudovi odbili su njegovu tužbu s obrazloženjem da je zastarjela prema članu 2262bis Građanskog zakonika i članu 100. Zakona o javnim računima. Sudovi su posebno istakli da tužba za poništaj pred Državnim vijećem nije imala suspenzivni ili ometajući učinak, u skladu s čl. 2246. do 2250. Građanskog zakonika; da prema ustaljenoj sudskoj praksi nije bilo potrebno čekati ishod poništajne tužbe prije podnošenja tužbe za naknadu štete prema uobičajenim pravilima o odgovornosti za štetu; te da je stoga rok zastare za tužbu za naknadu štete počeo teći 1. januara 1996. godine dok je g. Vermeersch podnio tužbu za naknadu štete u januaru 2005. godine.
Pozivajući se na član 6. aplikant tvrdi da su primjenjiva pravila u vezi sa zakonskim ograničenjem zahtjeva protiv države nejasna i nepredvidiva. Također se žali da je Kasacioni sud bio pretjerano formalističan u pogledu prihvatljivosti njegovih dopunskih tužbi.
(br. 49652/10), 16.2.2021.1 Povreda člana 6.1. EK
Aplikant je Franck Vermeersch, belgijski državljanin. Poljoprivrednik je.
Aplikant se žali da su domaći sudovi odbacili njegovu tužbu za naknadu štete protiv države na osnovu zastare. Tvrdi da su i zakon i sudska praksa u pogledu zastare zahtjeva protiv države nejasni i nepredvidivi, te da je Kasacioni sud bio pretjerano formalističan odbacujući njegove naknadne tužbe.
Aplikant je 1991. godine zatražio dozvolu za proširenje farme svinja. Taj je zahtjev dopušten samo djelomično (1996.), pa je aplikant zbog toga podnio tužbu za poništenje Državnom vijeću (Conseil d’État). Ovaj je sud odlučio u korist aplikanta 2004. godine.
Aplikant je 2005. godine podnio tužbu za naknadu štete protiv države potražujući ukupno 368.470 eura. Građanski sudovi odbili su njegovu tužbu s obrazloženjem da je zastarjela prema članu 2262bis Građanskog zakonika i članu 100. Zakona o javnim računima. Sudovi su posebno istakli da tužba za poništaj pred Državnim vijećem nije imala suspenzivni ili ometajući učinak, u skladu s čl. 2246. do 2250. Građanskog zakonika; da prema ustaljenoj sudskoj praksi nije bilo potrebno čekati ishod poništajne tužbe prije podnošenja tužbe za naknadu štete prema uobičajenim pravilima o odgovornosti za štetu; te da je stoga rok zastare za tužbu za naknadu štete počeo teći 1. januara 1996. godine dok je g. Vermeersch podnio tužbu za naknadu štete u januaru 2005. godine.
Pozivajući se na član 6. aplikant tvrdi da su primjenjiva pravila u vezi sa zakonskim ograničenjem zahtjeva protiv države nejasna i nepredvidiva. Također se žali da je Kasacioni sud bio pretjerano formalističan u pogledu prihvatljivosti njegovih dopunskih tužbi.