BiH Pravo 2019.

Bosanskohercegovački pravni portal

Krivično pravna pitanja
#3175
Obrazlozenja odluka redovnih sudova ne sadrze jasna i precizna obrazlozenja u pogledu relevantnih cinjenica.

Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2021/14 od 6. jula 2017. godine

Iz činjenica predmeta proizlazi da je presudom prvostepenog suda, koja je u pogledu odluke o glavnoj stvari potvrđena presudom drugostepenog suda, donesenoj po apelantovoj tužbi radi ispunjenja ugovora i naknade štete, te po protivtužbi tuženog, odbijen kao neosnovan apelantov zahtjev da mu tuženi na ime izvedenih radova, te na ime naknade štete isplati precizirane novčane iznose, a usvojen je protivtužbeni zahtjev tuženog, te je apelant obavezan da tuženom - protivtužitelju isplati precizirani novčani iznos. Prvostepeni sud je svoje odlučenje zasnovao na odredbama čl. 124, 132, 133. stav 4, 134. i 262. ZOO, pri čemu je prihvatio nalaz Ekonomskog instituta. U konačnici je odlučenje nižestepenih sudova potvrđeno presudom Vrhovnog suda.

Iz obrazloženja drugostepene presude:
„[1] Po ocjeni ovog suda, a s obzirom da nalaz i mišljenje Instituta ekonomskih nauka Banjaluka nije dao uvjerljive i argumentovane odgovore na odlučna pravno

relevantna pitanja koja se tiču tužbenog i protivtužbenog zahtjeva, prvostepeni sud je opravdano odredio novo vještačenje. Saslušanjem vještaka oba instituta na glavnoj raspravi strankama je omogućeno da raspravljaju, a prvostepeni sud je dao valjane razloge za prihvatanje nalaza i mišljenja Ekonomskog instituta.

[...]

U žalbi se tvrdi i obrazlaže da su Vlada RS i Ekonomski institut povezana lica, te da postoji sukob interesa. Odredbama Zakona o sprečavanju sukoba interesa u organima vlasti Republike Srpske (‘Službeni glasnik RS’, broj 73/08) propisano je da se tim zakonom uređuju posebne obaveze izabranih predstavnika, nosilaca izvršnih funkcija i savjetnika u organima vlasti Republike Srpske i jedinica lokalne samouprave u obavljanju javne funkcije, a u cilju sprečavanja sukoba interesa (član
1. stav 1), te da sukob interesa postoji u situacijama u kojima izabrani predstavnik, nosilac izvršne funkcije ili savjetnik ima privatni interes, koji je takav da može uticati, ili izgleda da može uticati, na nepristrasno i objektivno vršenje njegove dužnosti (član 2. stav 2). Međutim, u slučaju eventualnog postojanja okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost ili drugih propisanih okolnosti koje su smetnja za postupanje u određenom predmetu, na vještake se primjenjuju odredbe člana 153. ZPP, kojim je propisano da će vještak biti izuzet iz istih razloga iz kojih može biti izuzet sudija, a stranka je dužna da zahtjev za izuzeće vještaka podnese čim sazna da postoji razlog za izuzeće i to najkasnije prije početka izvođenja dokaza vještačenjem. U konkretnom slučaju tužilac nije dokazao da postoji i jedna od okolnosti iz člana
357. ZPP, pa su neosnovani žalbeni navodi u tom pravcu. [...]
[2] U vezi sa Zapisnikom o usaglašavanju poslovnih knjiga od 12. 02. 2001. godine sa 31. 12. 2000. godine, treba imati u vidu da takav zapisnik prvenstveno predstavlja knjigovodstvenu radnju radi međusobnog obavještavanja i usaglašavanja obaveza i potraživanja iz međusobnih poslovnih odnosa parničnih stranaka. Među- tim, da bi se sravnjenje međusobnih obaveza smatralo priznanjem duga, sa pravnim posljedicama iz člana 387. ZOO, potrebno je da bude dato od strane ovlaštenog lica i to izričito ili na način da se iz radnji dužnika može jasno zaključiti da postoji volja za priznanjem duga. Tužilac nije dokazao da navedeni zapisnik predstavlja ispravu koja može proizvesti takav pravni učinak. U prilog toga je i činjenica da iz izvedenih dokaza proizlazi da će se stanje konstatovano po tom zapisniku provesti nakon kon- trole i ovjere od strane odgovornih lica, što nije učinjeno, pa navedeni zapisnik nije proknjižen kod tuženog.”



Iz revizione presude:

„Kada se ima u vidu, da su nižestepeni sudovi odluku o zahtjevu iz tužbe i protivtužbe donijeli na osnovu nalaza Ekonomskog instituta Banjaluka koji je imao u vidu svih dvanaest ugovora zaključenih između parničnih stranaka i svih šest aneksa ugovora, te kompletnu dokumentaciju parničnih stranaka, ovaj sud nalazi, da se neosnovano revizijom ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno postupali kada su odluku o zahtjevu iz tužbe i protivtužbe donijeli na osnovu nalaza i mišljenja Ekonomskog instituta Banjaluka, a ne na osnovu Instituta ekonomskih nauka u Banjaluci.
Ovo tim prije, što je nalaz Ekonomskog instituta Banjaluka argumentovan i za svaki utvrđeni iznos ima pokriće u dokumentaciji, za razliku od nalaza i mišljenja Instituta ekonomskih nauka Banjaluka.
Kako iz nalaza i mišljenja Ekonomskog instituta Banjaluka, koji je imao u vidu svu raspoloživu dokumentaciju i dao argumente za svaki svoj zaključak u pogledu cjelokupnog dužničko povjerilačkog odnosa između parničnih stranaka, proizlazi, da je razlika međusobnih potraživanja parničnih stranaka iz njihovog poslovanja u periodu od 1997. godine do 2003. godine, 25.575,00 KM u korist tuženog, to se revizijom neosnovano ukazuje, da su nižestepeni sudovi pogrešno sudili kada su tužioca odbili sa zahtjevom na ime ispunjenja ugovora i naknade štete.
Prihvatajući u svemu razloge drugostepenog suda, da nije bilo procesnopravnih smetnji da se Ekonomski institut Banjaluka izuzme iz datog vještačenja, ovaj sud nalazi da se revizioni prigovori istaknuti u tom pravcu takođe ukazuju neosnovanim.”

Iz odluke Ustavnog suda BiH:

„[…] Како би наведено било утврђено, у поступку су спроведена два вјештачења, једно од Института економских наука Бања Лука, а друго од Економског института а.д. Бања Лука. Оцјеном спроведених вјештачења Уставни суд запажа да су редовни судови у својим одлукама прихватили налаз и мишљење Економског института а.д. Бања Лука као објективан и стручан, док супротно томе, редовни судови нису прихватили налаз и мишљење Института економских наука Бања Лука, сматрајући да постоје одређене мањкавости у погледу наведеног налаза. С тим у вези, Уставни суд запажа да је апелант у току предметног поступка указивао на сукоб интереса Економског института а.д. Бања Лука, сматрајући да је наведени институт у повезаним односима са Владом РС и ‘Електропривредом’ РС кроз њихову сталну пословну сарадњу,

а што редовни судови у току поступка нису прихватили, нити су прихватили апелантов приједлог да се одреди тзв. супервјештачење будући да постоје два налаза која противрјече један другом. По мишљењу Уставног суда, редовни судови у односу на ове апелантове наводе, којима се јасно указује на пристрасност наведеног института у конкретном предмету, нису дали довољно јасне и прецизне разлоге за закључак у оспореним пресудама да апелант није доказао да постоје околности из члана 357 ЗПП за изузеће/искључење вјештака од обављања дужности вјештака у конкретном предмету.
[…]
Надаље, Уставни суд запажа да се апелантов тужбени захтјев односио на испуњење уговора за 2001. и 2002. годину и накнаду штете за 2001, 2002. и 2003. годину. Међутим, иако је апелант редовним судовима указивао на мањкавост налаза Економског института а.д. Бања Лука, будући да је наведени институт узео у обзир период пословне сарадње апеланта и туженог-противтужиоца од 1997. године и даље, редовни судови су наведени налаз и у овом дијелу прихватили као објективан и стручан правдајући то чињеницом да је било неопходно узети у обзир цијели период пословне сарадње будући да тужени није прихватио записник од 21. фебруара 2001. године, те да никада није дошло до сравњења међусобних потраживања парничних странака. Наведено образложење редовних судова Уставни суд сматра произвољним уколико се узме у обзир јасно постављени апелантов тужбени захтјев којим је тражио испуњење уговора за 2001. и 2002. годину и накнаду штете за 2001, 2002. и 2003. годину из чега произилази да су редовни судови на овакав начин изашли изван оквира постављеног апелантовог тужбеног захтјева, а што је у супротности са релевантним одредбама ЗПП.”

U ovom predmetu je ključno to što redovni sudovi nisu dali dovoljno jasne i precizne razloge za zaključak da apelant nije dokazao da postoje okolnosti iz člana
357. ZPP za izuzeće/isključenje Ekonomskog instituta AD Banjaluka od vještačenja u konkretnom predmetu.

Da li se smatra krivičnim djelom iz Člana 369 Kriv[…]

Oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivični[…]

Protivrječnost izreke i razloga presude Postoji[…]

Povreda prava na odbranu

Povreda prava na odbranu Povrijeđeno je temelj[…]

BiH Pravo - mi znamo odgovor na Vaša pravna pitanja