BiH Pravo 2019.

Bosanskohercegovački pravni portal

Državljanstva, boravišta, udruge, lokacijske, građevinske i ine dozvole, povrat nacionalizirane imovine, komunalne naknade ...
#3485
Ĉlan 6. 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda
Ĉlan 23. taĉka 1. Zakona o drţavljanstvu Bosne i Hercegovine
Ĉlan 24. taĉka 1. Zakona o drţavljanstvu Federacije BiH


LICU KOJEM JE PRIZNATO DRŽAVLJANSTVO RBiH I PROTIV KOGA JE NADLEŢANOM TUŽILAŠTVU PODNESENA KRIVIĈNA PRIJAVA ZBOG OSNOVA SUMNJE DA JE POĈINIO KRIVIĈNO DJELO U POKUŠAJU, NE MOŢE SE SAMO ZBOG TOGA ODUZETI DRŢAVLJANSTVO BiH I FBiH, JER TA ĈINJENICA SAMA ZA SEBE NE PREDSTAVLJA ZAKONSKI OSNOV ZA ODUZIMANJE DRŽAVLJANSTVA.

Iz obrazloţenja:

U postupku donošenja osporenog rješenja tuţeni je utvrdio da je protiv tuţioca Federalnom tuţilaštvu podnesena kriviĉna prijava zbog osnova sumnje da je poĉinio kriviĉno djelo iz ĉlana 168. stav 1. (meĊunarodni terorizam) KZ FBiH u pokušaju, iz ĉega je izveo zakljuĉak da je kod tuţioca, koji je u vrijeme podnošenja zahtjeva za prijem u drţavljanstvo RBiH izjavio da će poštovati Ustav, zakone i druge propise RBiH i da će ĉuvati njen meĊunarodni ugled, postojala skrivena namjera da svojim postupcima ne poštuje Ustav, zakone i druge propise Bosne i Hercegovine i Federacije Bosne i Hercegovine, te da će štetiti meĊunarodnim i drugim interesima Bosne i Hercegovine. Polazeći od ovako utvrĊenog ĉinjeniĉnog stanja i izvedenog zakljuĉka, tuţeni je zakljuĉio da su ispunjeni uslovi za oduzimanje drţavljanstva BiH i FBiH tuţiocu propisani u ĉlanu 23. taĉka 1. Zakona o drţavljanstvu BiH i ĉlana 24. taĉka 1. Zakona o drţavljanstvu FBiH, pa mu je po osnovu ovih propisa osporenim rješenjem oduzeo drţavljanstvo Bosne i Hercegovine i Federacije Bosne i Hercegovine. Na ovo rješenje svoju saglasnost je dalo Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija BiH u skladu sa ĉlanom 31. Zakona o drţavljanstvu Bosne i Hercegovine, dana 28.12.2001.godine.

Sud nalazi da je osporenim rješenjem povrijeĊen zakon na štetu tuţioca i to kako materijalni, tako i procesni. Odredbama ĉlana 23. taĉka 1. Zakona o drţavljanstvu Bosne i Hercegovine (“Sl.glasnik BiH”, broj:13/99) i ĉlana 24. taĉka 1. Zakona o drţavljanstvu Federacije BiH (“Sl.novine FBiH”, broj:43/01, na kojim se osporeno rješenje zasniva, propisano je da drţavljanstvo BiH, odnosno FBiH, moţe biti oduzeto u sluĉaju ako je steĉeno pomoću prevare, laţnih informacija ili skrivanjem bilo koje relevantne ĉinjenice, koja se moţe odnositi na podnosioca zahtjeva (taĉka 2. ovih ĉlanova propisuje oduzimanje drţavljanstva u sluĉaju kad drţavljanin BiH, odnosno FBiH, vrši dobrovoljnu sluţbu u stranim vojnim snagama uprkos pravnoj zabrani takve sluţbe, a taĉka 3. kada je drţavljanstvo BiH, odnosno FBiH, steĉeno nakon stupanja na snagu tog zakona, bez ispunjenja uslova iz ĉlanova
9. i 10., odnosno 8. i 9. ovih zakona). Da bi se, dakle, steĉeno drţavljanstvo BiH i FBiH nekom licu moglo oduzeti po ĉlanu 23. taĉka 1. drţavnog, odnosno ĉlanu 24. taĉka 1. federalnog Zakona o drţavljanstvu, mora se utvrditi da je drţavljanin BiH, odnosno FBiH, drţavljanstvo stekao prevarom, laţnom informacijom ili da je sakrio neku relevantnu ĉinjenicu koja se na njega odnosi.

U konkretnom sluĉaju, mada se to u osporenom rješenju izriĉito ne navodi, tuţeni oĉigledno smatra da je kod tuţioca u vrijeme prijema u drţavljanstvo (25.8.1995.godine) postojala skrivena namjera da ne poštuje Ustav, zakone i druge propise BiH i FBiH, a ovakav zakljuĉak izvodi iz ĉinjenice da je protiv njega Federalnom tuţilaštvu podnesena kriviĉna prijava zbog osnova sumnje da je poĉinio kriviĉno djelo iz ĉlana 168. stav 1. KZ FBiH u pokušaju, iako ĉlan 23. taĉka 1. Zakona o drţavljanstvu BiH, odnosno ĉlan 24. taĉka 1. Zakona o drţavljanstvu FBiH, kao razlog za oduzimanje drţavljanstva, osim kada je steĉeno prevarom ili laţnim informacijama, predviĊa i skrivanje neke relevantne ĉinjenice, koja se moţe odnositi na podnosioca zahtjeva, a ne i skrivanje namjere. Zato sud razloge tuţenog navedene u osporenom rješenju (postojanje kod tuţioca u vrijeme prijema u drţavljanstvo skrivene namjere da ne poštuje Ustav, zakone i druge propise i da šteti meĊunarodnom ugledu BiH) ne prihvata kao zakonske razloge za oduzimanje drţavljanstva tuţiocu. Ovo pogotovo što dati razlozi nisu precizno i logiĉki objašnjeni, niti imaju ĉinjeniĉnu podlogu u dokazima ĉiji se sadrţaj citira u rješenju, jer je zakljuĉivanje tuţenog o postojanju skrivene namjere kod tuţioca u onom smislu u kojem se navodi, izvedeno iz ĉinjenice da je protiv njega podnesena kriviĉna prijava iz naprijed navedenih razloga, koja nema onaj znaĉaj koji joj daje tuţeni, s obzirom da je odredbom ĉlana 6.2. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano da se svako ko je optuţen za kriviĉno djelo smatra nevinim dok se njegova krivica po zakonu ne dokaţe, a ova Konvencija i njeni protokoli se direktno primjenjuju u Bosni i Hercegovini na osnovu ĉlana II.2. Aneksa 4. (Ustav BiH) Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.

Iz rješenja MUP RBiH, broj:07/2-204-2216 od 25.8.1995.godine proizilazi da je tuţilac primljen u drţavljanstvo RBiH, jer je utvrĊeno da ispunjava uslove iz ĉlana
8.a. Zakona o drţavljanstvu RBiH (“Sl.list RBiH”, broj:18/92, 11/93, 27/93, 13/93 i 15/94), tj. kao lice koje je ispunjavalo uslove iz ĉlana 8. stav 1. taĉka 5. i 6., nije uĉestvovalo ili pomagalo agresiju na RBiH, a dalo je pismenu izjavu da se osjeća drţavljaninom RBiH, pa bi mu se ovako steĉeno drţavljanstvo moglo oduzeti ako ga je stekao na jedan od naĉina naveden u ĉlanu 23. taĉka 1. Zakona o drţavljanstvu BiH, odnosno ĉlanu 24. taĉka 1. Zakona o drţavljanstvu FBiH, te i u sluĉaju ako su u vrijeme njegovog prijema u drţavljanstvo postojali razlozi zbog kojih se po tada

vaţećem zakonu moglo oduzeti drţavljanstvo, jer ako su u odnosu na tuţioca postojali takvi razlozi za oduzimanje drţavljanstva, svakako da ga ne bi mogao ni steći. To, meĊutim, tuţeni nije utvrĊivao niti se tim pitanjima bavio prije donošenja osporenog rješenja, koje je donio iskljuĉivo iz razloga navedenih u tom rješenju, pa se zato sud, cijeneći zakonitost tog rješenja, mogao upustiti samo u utvrĊivanje postojanja ili nepostojanja razloga koje je tuţeni naveo u tom rješenju, kao razloga za oduzimanje drţavljanstva tuţiocu, a za koje je sud našao da nisu u skladu sa zakonom i zbog kojih osporeno rješenje nije zakonito.

S obzirom na iznijete razloge sud je, uvaţavanjem tuţbe, poništio osporeno rješenje na osnovu ĉlana 38. stav 2. Zakona o upravnim sporovima i predmet vratio tuţenom organu na ponovno rješavanje u skladu sa zakonom.

(Presuda Vrhovnog suda Federacije BiH, broj: U-4565/01 od 19.12.2002. g.)
Alimentacija

Suprug ne zeli sporazuman razvod, ne zeli da placa[…]

Vlasnik poslovnog objekta fizičko lice A koje daje[…]

ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NOTARIMA Č[…]

ZAKON O IZMJENAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠ[…]

BiH Pravo - mi znamo odgovor na Vaša pravna pitanja